Za nama je godina „bikova”

Njujork/Frankfurt – Kako su najveće svetske kompanije, izlistane na najjačim svetskim berzama u SAD-u i Evropi, „premostile” prošlu godinu? Ukoliko već ulažete ili tek planirate da investirate u neke od finansijskih derivata, indeks ili zajedničke fondove, ovaj podatak vam je sigurno jedan od krucijalnog značaja za donošenje odluke o tome gde investirati u 2020.

Kako su berzanski indeksi izgledali pre tačno godinu dana, a gde su oni sada? Da li smo imali godinu „bikova” ili „medveda”?

Najbolji pokazatelj bilo bi upoređivanje rezultata samih indeksa koje sada već po tradiciji radimo na početku svake godine, a pomenutu komparaciju možete pogledati u tabeli ispod.

Iako se u prošlogodišnjim najavama mnogih analitičko-finansijskih institucija očekivalo pregršt turbulencija u 2019. godini, svi najjači berzanski indeksi zabeležili su zapažen rast.

Tri najjača u SAD-u, S&P 500 (SPX), Dow Jones Industrial Average (DJI) i Nasdaq Index (IXIC) značajno su porasli, a sledile su ih takođe i nemačka, francuska, evropska i berza Ujedinjenog Kraljevstva.

Dakle, za razliku od 2018. godine za koju se očekivalo da bude godina daljeg rasta i kada smo na kraju imali godinu „medveda”, može se zaključiti da je prethodnih 12 meseci definitivno pripalo „bikovima” kada se pogledaju berzanski indeksi.

Zanimljiv je i Forbes-ov dijagram o tome kakav je bio povraćaj uloženog novca na najjači berzanski indeks u SAD-u, S&P 500 (SPX), kada se isti uporedi 2019. u odnosu na sve ostale godine od 1928.

Iz datog podatka se može zaključiti da smo prošle godine bili svedoci jednog od najsnažnijih rastova pomenutog berzanskog indeksa u njegovoj istoriji.

Koliko je i najboljim stručnjacima teško da prognoziraju ekonomski ishod pokazuje Forbes u istom tekstu, gde piše o razlikama između predviđanja stručnjaka na početku godine i realnog rezultata S&P 500 (SPX) indeksa na kraju svake godine od 2002.

Povezani članci

• Nekretnine: investiciona mogućnost ili problem „zarobljenog” kapitala?
• Berze u SAD-u u padu pred novu odluku Fed-a o kamatnim stopama
• Bitcoin želi da zaboravi 2018. godinu, crnih 12 meseci iza kriptovalute
• Šta stoji iza lošeg rezultata svetskih berzi prve nedelje decembra?
• Novembar najlošiji mesec za naftu od 2008. – šta sledi u 2019. godini?
• Doing Business – Srbija 48. na svetu, Makedonija ušla u prvih 10
• Moody’s snizio kreditni rejting Italije na jedan nivo iznad „nezdravog” za investiranje

Iz priloženog se vidi koliko su analitičari nekada blizu, ali često i miljama daleko od uspešnog zaključivanja kada govorimo o ulaganjima na berzi.

Među najvećim promašajima ekonomista bio je onaj početkom 2000-tih godina i pucanje tzv. „dot kom” balona, kao i 2008. godina, kada se dogodila svetska ekonomska kriza izazvana urušavanjem tržišta nekretnina i finansijskih derivata povezanih sa hipotekarnim kreditima u SAD-u i kasnije se „prelila” na finansijski sektor.

Šta očekuju milioneri u vezi sa 2020. godinom?

Iz tih razloga sva istraživanja i predviđanja treba uzeti sa dozom rezerve i pametno diverzifikovati svoj portfolio ulaganja.

Kao što smo već pisali u septembru pretprošle godine, stručnjaci iz JP Morgan-a najavili su baš u 2020. godini dolazak finansijske krize, ali to i dalje izgleda kao samo jedna od mogućih prognoza.

Studija koju je sprovela američka medijska kuća CNBC među milionerima u SAD-u govori da 54% njih smatra da će pomenuti indeks S&P 500 (SPX) ove godine porasti bar 5%.

Nasuprot pomenutom optimizmu, deo od 39% ispitanih ipak očekuje da će američka ekonomija oslabiti u 2020. godini i potencijalno zabeležiti pad.

Šta se to dešava u Evropi?

Evropa nije izuzetak od pomenutih trendova u globalizovanoj privredi, tako da su pomenuti pozitivni trendovi berzanskih indeksa pratili američke tokom prethodnih 12 meseci, ali i na Starom kontinentu se takođe polako uključuju crvene lampice.

Iako podaci pokazuju da je 2019. bila najbolja godina za evropske berze još od 2009. godine, na horizontu se uveliko naziru signali koji ukazuju na oprezan pristup prilikom ulaganja u 2020.

Evropska Centralna Banka (ECB) je u decembru 2019. godine snizila procenu ekonomskog rasta na 1.1% za 2020. godinu, što predstavlja tzv. „čitanje” od 0.1% niže od septembarskog kada je ECB predviđala rast od 1.2% za ovu godinu.

Sa druge strane, ECB smatra da bi evropska ekonomija ponovo trebalo da ubrza svoj razvoj na 1.4% u 2021. i 2022. godini.

ECB je na zasedanju u oktobru 2019. zadržala depozitnu kamatnu stopu na niskom nivou u negativnoj zoni od -0.5%, dok je na svom sastanku u septembru najavila dodatne stimulativne mere i intervenciju na tržištu kako bi „pogurala” evropsku ekonomiju napred.

Kada govorimo o inflaciji, ECB je objavila i svoja očekivanja da će stopa inflacije biti oko 1% ove godine, što je i dalje ispod cilja od 2% koji definišu centralne banke.

Sudeći po navedenim podacima, investitorima ostaje da i dalje pomno prate tržišna dešavanja i reakcije na istom, budući da nas sigurno očekuje jedna od zanimljivijih godina ako se pogledaju evropske i svetske berze.

_____________________________

Informacije na sajtu FinMedia.rs sadrže podatke koji se odnose na buduća dešavanja na finansijskom i tržištu nekretnina, uključujući rizike i nepredvidivosti koje ih prate. Tržišta i finansijski instrumenti predstavljeni na ovoj stranici služe samo u informativne svrhe i ne treba ih tretirati ni u kom slučaju kao savet ili predlog za prodaju ili kupovinu istih. Trebalo bi da uradite svoje vlastito istraživanje pre razmišljanja o konkretnoj investicionoj odluci. FinMedia.rs ne garantuje da su navedeni podaci predstavljeni bez grešaka ili pogrešnih podataka iz dostupnih izvora i materijala, kao ni to da su predstavljeni podaci preneseni u trenucima kada se promene na tržištu događaju. Investicije na finansijskim tržištima i međunarodnom tržištu valuta (Foreks) podrazumevaju veliki rizik, uključujući mogućnost za gubitak celog ili delimičnog uloženog kapitala, kao i određenu dozu izlaganja stresu. Svi rizici, gubici i troškovi u vezi sa investicijama, uključujući i i gubitak cele glavnice, u potpunosti su na Vama i Vaša su odgovornost.