Vašington/Beograd – Cena nafte je u porastu posle najave predsednika SAD Donalda Trampa da će zemlja ponovo uvesti ekonomske sankcije Iranu, ali i izaći iz dogovora postignutog 2015. godine u vezi sa nuklearnim programom između više svetskih sila. Stručnjaci procenjuju da bi ovaj događaj mogao da dovede do nove krize na Bliskom Istoku.

Iako je cena nafte uhvatila uzlaznu putanju za obe vrste energenta od početka maja, tačnije za američku tipa „WTI” i naftu tipa „brent”, glasovi iz SAD-a kažu da neće biti značajnijeg kolebanja cena na tržištu u narednom periodu.

Pomenuti WTI indeks je trgovački dan u petak završio na nivou od 70.70 dolara po barelu, dok Brent drži cenu od 77.12 dolara po barelu.

Sekretar Ministarstva finansija SAD, Stiven Mnučin, rekao je da ne očekuje da će sankcije dovesti do globalnog rasta cena energenta zbog toga što je „delom ovo već postojalo (kao mogući scenario) na tržištu”.

Francuski predsednik Emanuel Makron napisao je na Tviteru da „Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo žale zbog odluke SAD da izađe iz postignutog nuklearnog sporazuma”.

U fokusu: kamatne stope na rastućim tržištima

Ova nedelja donela je i druge zanimljive događaje na svetskim tržištima, od kojih su među najvažnijima oni koji dolaze sa azijskih tržišta u ekpsanziji, prvenstveno zbog trenutno nestabilnog valutnog tržišta i kretanja kapitala u ovom delu sveta.

Investitori takođe analiziraju moguće naredne korake centralnih banaka kao što je centralna banka Indije, budući da će glavne finansijske institucije u zemljama morati da se izbore sa novim makroekonomskim i fiskalnim problemima koji se javljaju u skoro svim ekonomijama u razvoju.

Povezani članci:

• Švajcarska i Kina brzorastuća izvozna tržišta za UK, EU ipak drži najveći udeo
• OPEC i IEA: Dva različita viđenja tržišta nafte u 2018.
• S&P i Fitch Ratings podigli ocenu kreditnog rejtinga Srbije

Pored indijske banke, očekuje se da još veliki broj centralnih banaka na tzv. rastućim tržištima donese odluku o kamatnim stopama i drugim fiskalnim merama do kraja maja.

Među tim zemljama su Tajland, Brazil, Poljska, Indonezija, Meksiko, Egipat, Zambija, Gana, Mauricijus, Nigerija, Južna Koreja, Mađarska, Južna Afrika i Ukrajina.

Podsetićemo, Narodna banka Srbije takođe je održala sednicu 10. maja i odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nepromenjenom nivou od 3.0%, posle dva uzastopna smanjenja u aprilu i martu ove godine za po 25 baznih poena.

Naredna sednica Izbršnog odbora NBS na kojoj će biti reči o kamatnim stopama održaće se 7. juna 2018.

_____________________________

Informacije na sajtu FinMedia.rs sadrže podatke koji se odnose na buduća dešavanja na finansijskim tržištima, uključujući rizike i nepredvidivosti koje ih prate. Tržišta i finansijski instrumenti predstavljeni na ovoj stranici služe samo u informativne svrhe i ne treba ih tretirati ni u kom slučaju kao savet ili predlog za prodaju ili kupovinu istih. Trebalo bi da uradite svoje vlastito istraživanje pre razmišljanja o konkretnoj investicionoj odluci. FinMedia.rs ne garantuje da su navedeni podaci predstavljeni bez grešaka ili pogrešnih podataka iz dostupnih izvora i materijala, kao ni to da su predstavljeni podaci preneseni u trenucima kada se promene na tržištu događaju. Investicije na finansijskim tržištima i međunarodnom tržištu valuta (Foreks) podrazumevaju veliki rizik, uključujući mogućnost za gubitak celog ili delimičnog uloženog kapitala, kao i određenu dozu izlaganja stresu. Svi rizici, gubici i troškovi u vezi sa investicijama, uključujući i i gubitak cele glavnice, u potpunosti su na Vama i Vaša su odgovornost.