Da li sledi „hlađenje” beogradskog tržišta nekretnina u 2020. godini?

Beograd/London/Hongkong – Tržište nepokretnosti u Beogradu beleži stabilan rast i od 2011. do 2018. godine dobilo je na vrednosti 35.55%, dok je u prvoj deceniji 21. veka vrednost nekretnina u prestonici skočila 287.33%, pokazuju statistički podaci.

Iako ovi detalji deluju impozantno kada se stave u investicionu perspektivu, jedinstveno pitanje analitičara se trenutno ne kreće u tako optimističnom smeru. Ono glasi: da li u 2020. godini možemo očekivati usporavanje tog pozitivnog trenda i „početak njegovog kraja”?

Pomenuto pitanje intrigira veliki broj investitora kako u Srbiji, tako i van naše zemlje, budući da veliki deo ulaganja u prestonici dolazi i iz inostranstva.

Deo predviđanja potencijalnog razvoja tržišta je predstavljen javnosti na Međunarodnoj konferenciji o tržištu nekretnina održanoj krajem 2019. godine u Beogradu.

Kako su analitičari između ostalog rekli, u narednih 12 meseci se očekuje stabilizacija tržišta, dok bi za oko 24 meseca moglo da dođe do korekcije cena.

Senior direktor odeljenja za procene vrednosti u JIE u kosultantskoj kući za nekretnine CBRE, Nebojša Nešovanović, rekao je da u 2020. godini nije realno očekivati pad, ali da je moguće da bi moglo da dođe do usporavanja rasta cena nekretnina.

Kada se pogleda rast cena novogradnje u Beogradu, dolazi se do zaključka da je druga decenija ovog stoleća bila nešto lošija tržište, iako je ono većinu vremena zabeležilo u teritoriji pozitivnog razvoja.

Beogradski kvadrat novogradnje: 2000. vs 2010.

Prosečna cena kvadrata u Beogradu je između 2000. i 2010. godine porasla neverovatnih 287.33%, što je razumljivo ukoliko imamo u vidu kakvo je bilo ekonomsko stanje u glavnom gradu početkom milenijuma.

Tada smo za kvadratni metar novogradnje plaćali u proseku 50,374.00 dinara, dok se na kraju prve decenije 21. veka taj isti kvadratni metar u prestonici popeo na 195,112.00 dinara.

Međutim, druga dekada 21. veka donosi nešto drugačiji razvoj situacije usled posledica svetske ekonomske krize koja je izbila 2008. godine. Kako govore podaci Republičkog zavoda za statistiku, između 2011. i 2018. godine, kvadratni metar novogradnje u Beogradu zabeležio je u tom periodu rast od 35.55%.

Krajem 2011. godine smo za kvadratni metar novih stanova u prestonici izdvajali u proseku 183,007.00 dinara, a na kraju 2018. godine za isti kvadrat smo plaćali 248,058.00 dinara.

Kao što se može videti iz zvaničnih podataka, za 18 godina cene nekretnina u prestonici Srbije višestruko su porasle, kako ovaj skok izgleda u poređenju sa rastom cene u svetskim prestonicama poput Londona koji ima jednu od najviših cena kvadrata u Evropi?

U Londonu sličan trend

Zanimljivo poređenje je objavljeno na sajtu thisismoney.co.uk, a upravo je u vezi sa usponom cena u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Naime, istraživanje koje je sproveo Nationwide pokazalo je da su cene nepokretnosti u prestonici UK-a u prvoj deceniji 21. veka skočile 111%, iako je ovaj broj delimično „amortizovan” krizom na kraju pomenute decenije.

Sa druge strane, kako istraživanje dalje pokazuje, cene nekretnina u Londonu su između 2010. i 2020. godine porasle 66%, što jeste nešto sporiji razvoj u odnosu na dekadu pre toga.

Zanimljivo je da, iako toliko geografski i ekonomski udaljeni jedan od drugog, London i Beograd pokazuju identičan trend kada govorimo o tržištu nekretnina – da dvehiljadedesete nisu bile toliko uspešne iz ugla porasta vrednosti nepokretnosti u poređenju sa dvehiljaditima.

Naravno, treba imati u vidu da što sama nepokretnost ima višu cenu, paralelno se usporava rast i samim tim očekivani prinosi nisu toliko atraktivni za ulaganje.

London je pored pomenutog izveštaja o razvoju na tržištu nekretnina dospeo u žižu javnosti investitora skoro i zbog jednog ulaganja investitora iz Hongkonga koje će po svemu sudeći biti najveća transakcija u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva kada govorimo o rezidencijalnim nekretninama.

Povezani članci

---

Tačnije, investitor u nekretnine iz Hongkonga platiće 274 miliona dolara za kuću u centru Londona, a jedan od razloga za investiciju jeste i pad cena luksuznih nepokretnosti u ovoj prestonici.

Londonske cene nekretnina na primarnim lokacijama pale su više od 20% u odnosu na najvišu vrednost koju su dostigle u junu 2014. godine.

Zašto je Hongkong jedna od glavnih tema na tržištu?

Kako bismo razumeli trenutnu situaciju na globalnom tržištu nekretnina i zašto investitor u Londonu dolazi baš iz Hongkonga, treba pogledati širu sliku kroz situaciju tržišta nekretnina u pomenutoj azijskoj zemlji.

Jedno od obeležja poslednje godine u drugoj deceniji ovog milenijuma upravo predstavlja Hongkong, a posebno njegovo tržište nepokretnosti.

Brokeri i agenti za nekretnine u obližnjim azijskim državama poput Malezije, Tajvana, Singapura i Japana, kao i u Australiji, Kanadi i SAD-u, beleže stalan rast upita u vezi sa nepokretnostima od kada je izbila velika kriza sa masovnim protestima u ovoj bivšoj britanskoj koloniji.

Veliki broj investitora odlazi iz ove male i bogate azijske države i ulaže svoj novac u druge zemlje, utičući na rast potražnje u tim zemljama i samim tim skok cena nekretnina.

Hongkong je poznat kao grad-država koji ima cenu nekretnina koja je u ovom trenutku najviša na svetu, a život u malim stanovima od 10-ak kvadratnih metara je realnost za veliki broj ljudi.

Prema poslednjim podacima CBRE-a, prosečna cena nekretnine u Hongkongu iznosi više od 1,2 miliona dolara.

Predviđa se da će tržište luksuznih nepokretnosti u Hongkongu u ovoj godini zabeležiti pad od 2%.

_____________________________

Informacije na sajtu FinMedia.rs sadrže podatke koji se odnose na buduća dešavanja na finansijskom i tržištu nekretnina, uključujući rizike i nepredvidivosti koje ih prate. Tržišta i finansijski instrumenti predstavljeni na ovoj stranici služe samo u informativne svrhe i ne treba ih tretirati ni u kom slučaju kao savet ili predlog za prodaju ili kupovinu istih. Trebalo bi da uradite svoje vlastito istraživanje pre razmišljanja o konkretnoj investicionoj odluci. FinMedia.rs ne garantuje da su navedeni podaci predstavljeni bez grešaka ili pogrešnih podataka iz dostupnih izvora i materijala, kao ni to da su predstavljeni podaci preneseni u trenucima kada se promene na tržištu događaju. Investicije na finansijskim tržištima i međunarodnom tržištu valuta (Foreks) podrazumevaju veliki rizik, uključujući mogućnost za gubitak celog ili delimičnog uloženog kapitala, kao i određenu dozu izlaganja stresu. Svi rizici, gubici i troškovi u vezi sa investicijama, uključujući i i gubitak cele glavnice, u potpunosti su na Vama i Vaša su odgovornost.