Komercijalne nekretnine: Kako će se kriza na tržištu SAD-a preliti na Srbiju?

Njujork – Federalne rezerve, centralna banka Sjedinjenih Američkih Država, objavila je nove procene tržišta i u njima iznela upozorenje da deonice kompanija i druge vrste imovine mogu da dožive velike padove ukoliko se nastavi usporavanje ekonomske aktivnosti izazvano pandemijom virusa Covid-19.

Međutim, jedno od najvažnijih upozorenja Fed-a, kada govorimo o vrstama imovine koje će doživeti najteže finansijske udare, odnosi se na komercijalne nekretnine, stoji u proceni centralne banke.

Pesimistična očekivanja centralne banke potvrđena su sredinom maja 2020. godine. Tada je Fed kupio 80 milijardi dolara finansijskog proizvoda poznatog kao mortgage backed securities, povezanog sa tržištem nepokretnosti i kreditima putem kojih investitori ulažu u pozajmice za hipotekarne i stambene kredite.

Ovo je ujedno predstavljalo čak 77% Fed-ovih ulaganja pretposlednje nedelje maja, što dovoljno govori o ozbiljnosti situacije.

Podsetićemo, enormna ulaganja hedž-fondova, banaka i ostalih investitora upravo u pomenuti finansijski produkt 2007. i 2008. godine, kao i osiguranja tih kredita finansijskim derivatima preko osiguravajućih kuća, bili su jedan od uzroka ekonomske krize i propadanja Lehman Brothers-a, četvrte najveće investicione banke na svetu u tom momentu. Više o samom finansijskom proizvodu možete pročitati putem ovog linka.

Fed u izveštaju navodi da posledice po ekonomiju SAD-a mogu biti ozbiljne u godinama koje slede.

„Cene asset-a ostaju osetljive na snažne padove ukoliko kriza izazvana pandemijom koronavirusa krene u neočekivanom smeru”, navodi se u saopštenju centralne banke SAD-a.

Fed je u svom izveštaju posebno izdvojio tržište komercijalnih nekretnina kao rizičnu grupu, a kao razlog navodi da su „cene (prilikom analize) bile prilično visoke u odnosu na stanje pre pandemije” iako smo trenutno svedoci dramatičnih uticaja krize na ugostiteljsku i maloprodajnu industriju.

U izveštaju se dodaje da su „cene komercijalnih nekretnina i obradivih površina bile na visokom nivou u odnosu na njihovu prihodnu stranu pre pandemije, sugerišući mogući ozbiljan pad vrednosti”, zaključio je Fed.

Kakva je situacija na srpskom tržištu nepokretnosti?

Kao što je poznato, naša država je najavila set mera za sprečavanje širenja ekonomskog uticaja izazvanog tzv. koronavirusom. Time se očekuje kratkoročno sprečavanje efekata krize, ali pitanje koje će ostati otvoreno jeste dalekosežniji uticaj krize pre svega na male biznise, industriju turizma i hotelijerstva, ali i tržište nekretnina.

Prema poslednjim podacima, tržište nepokretnosti se vraća u normalu, budući da je sredinom maja u Srbiji zabeležena povećana aktivnost.

„Interesantno je videti i da se gotovo istom brzinom promenio i način kretanja kapitala. Nivo kupovina za gotovinu približio se nivou pre početka primene mera za borbu protiv korona virusa”, navodi se u najnovijem saopštenju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Prema izveštaju, u Beogradu je u sedmici između 11. maja i 17. maja prometovano 475 nepokretnosti, što je blizu broja od 516 kupoprodajnih ugovora zabeleženih prve nedelje vanrednog stanja sredinom marta 2020. godine.

Povezani članci

Međutim, ne treba zaboraviti činjenicu da npr. tržište komercijalnih nekretnina poseduje tzv. lag, tačnije period kašnjenja u odnosu na realnu ekonomiju. Prema procenama stručnjaka za promet i ulaganja na tržištu komercijalnih nekretnina, navodi se da ono kasni od 4 do 5 meseci u tom ciklusu oslikavanja ekonomskih promena.

Kod rezidencijalnih nekretnina taj period kašnjenja skoro da i ne postoji, te bi u ovom slučaju trebalo fokus stavljati na stambene jedinice i kuće ukoliko želimo da dobijemo jasniju sliku tržišta.

Kao što se može videti iz raspoloživih podataka RGZ-a za Srbiju, oporavak tržišta je primetan u maju 2020. godine u odnosu na broj stambenih jedinica prometovanih u aprilu.

Ne treba zaboraviti da u četvrtom mesecu 2020. godine skoro da nije bilo aktivnosti na tržištu, te primećujemo da je broj prometovanih stanova opao čak 61.48% u aprilu u odnosu na mart 2020. godine i to sa 2,682 na 1,033 kupoprodajna stambena ugovora.

Kada se pogledaju poslovni prostori kod kojih smo pomenuli da postoji određena razlika u refleksiji ekonomskog ciklusa, oni takođe beleže pad prometa za 77.44%, tačnije sa 164 u martu na 37 u aprilu 2020.

Slična je situacija i sa građevinskim zemljištem koje je manje prometovano u aprilu u odnosu na mart, a manjak aktivnosti zabeležen je i u ostalim vrstama nepokretnosti.

Pomenute indikatore treba uzeti sa rezervom, budući da ekonomski efekti krize još uvek nisu ni blizu svog vrhunca i oni će biti mnogo vidljiviji kada se analiziraju podaci za prvu polovinu 2020. godine s ulaskom u drugu polovinu godine.

Pored toga, iako majski indikatori bude optimizam investitora u Srbiji, ozbiljnije promatranje odluka trebalo bi da sačeka analizu implikacija u širem vremenskom okviru.

S tim u vezi, narednih meseci dobićemo jasniji pregled tržišta, posebno kada ekonomski parametri poput porasta stope nezaposlenosti, smanjenja ekonomske aktivnosti i efekata smanjenja kamatnih stopa centralne banke budu merljiviji, što se očekuje u drugoj polovini 2020. godine i prvoj polovini 2021.

_____________________________

Informacije na sajtu FinMedia.rs sadrže podatke koji se odnose na buduća dešavanja na finansijskim tržištima, uključujući rizike i nepredvidivosti koje ih prate. Tržišta i finansijski instrumenti predstavljeni na ovoj stranici služe samo u informativne svrhe i ne treba ih tretirati ni u kom slučaju kao savet ili predlog za prodaju ili kupovinu istih. Trebalo bi da uradite svoje vlastito istraživanje pre razmišljanja o konkretnoj investicionoj odluci. FinMedia.rs ne garantuje da su navedeni podaci predstavljeni bez grešaka ili pogrešnih podataka iz dostupnih izvora i materijala, kao ni to da su predstavljeni podaci preneseni u trenucima kada se promene na tržištu događaju. Investicije na finansijskim tržištima i međunarodnom tržištu valuta (Foreks) podrazumevaju veliki rizik, uključujući mogućnost za gubitak celog ili delimičnog uloženog kapitala, kao i određenu dozu izlaganja stresu. Svi rizici, gubici i troškovi u vezi sa investicijama, uključujući i i gubitak cele glavnice, u potpunosti su na Vama i Vaša su odgovornost.