Novogradnja u Beogradu „na ledu”, promet smanjen u odnosu na 2019.

Beograd – U prestonici Srbije zabeležen je blagi pad prosečne cene novoizgrađenih stanova u šest velikih gradskih opština, kao i smanjenje broja registrovanih ugovora o prometu nepokretnosti u trećem tromesečju 2020. godine u odnosu na isti period 2019. godine, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

U pretposlednjem kvartalu ove godine je zabeleženo 6,898 transakcija nepokretnostima, dok ih je prošle godine u istom periodu validirano 7,327. Ovo predstavlja smanjenje od 5.86% u ukupnom prometu nekretninama u Beogradu.

Jedan od najzanimljivijih trendova za investitore jeste i onaj koji trenutno vlada na tržištu stambenih jedinica u prestonici. Naime, čak 49.60% svih kupoprodajnih ugovora u Beogradu bili su registrovani za stanove, ali je taj broj od 3,960 transakcija i dalje manji od prethodno zabeleženih 4,744 „razmena ključeva” u istom periodu prethodne godine.

Taj pad u prometu jeste značajan i iznosi 16.52%, a pored pomenutih nepokretnosti smanjenje obima prometa viđeno je kod poslovnih (-13.68%) i garažnih (-4.72%) prostora.

Suprotan trend od pomenutog zabeležili su stambeni objekti (+20.87%) i vikendice (+15.38%) u glavnom gradu, što je potpuno u skladu s predviđanjima koja smo izneli u julu ove godine u našoj analizi o tri trenda koja bi mogla da promene tržište nepokretnosti.

Kretanje cena stanova u Beogradu

Interesantni zaključci mogu da se izvuku ako se pogleda trend prosečnih cena po opštinama u glavnom gradu.

Naime, iako je očigledan trend rasta prosečnih cena nekretnina u prestonici prethodne tri godine, primetna je i određena korekcija tržišta u 2020. godini i to posebno ako se govori o novogradnji na mikro-lokacijama.

Tako se iz najnovijih podataka RGZ-a vidi da je prosečna cena kvadrata starogradnje od početka godine porasla na Starom gradu, Vračaru, Savskom vencu, Novom Beogradu, Paliluli, Zvezdari, Voždovcu, Čukarici, Rakovici, ali i u Zemunu.

Međutim, nešto drugačiji utisak stiče se kada se pogledaju prosečne cene po kvadratnom metru novogradnje, budući da je zabeležen pad na Vračaru, Savskom vencu, Novom Beogradu, Zvezdari, Voždovcu i u Zemunu.

Ukoliko se nastavi pomenuti trend prosečne cene novogradnje, sasvim je izvesno da bi usporavanje rasta građevinske industrije i gradnje u 2021. godini mogli da znače početak recesije koja je već zabeležena u najvećim svetskim i evropskim ekonomijama.

S druge strane, to bi u narednim godinama moglo da predstavlja odličnu priliku za mikro investitore koji imaju na raspolaganju gotovinu za ulaganje u nepokretnosti.

Rast prometa vikendica, turbulencije na tržištu poslovnog prostora

U prilog tezi iznesenoj u našoj analizi o promeni trendova mikro-investitora ide i podatak da je u trećem kvartalu 2019. godine bilo registrovano 225 prometa vikendica na teritoriji Republike Srbije, dok je u 2020. godini u istom periodu taj broj više nego dupliran i iznosio je 454.

Iako to jeste i dalje mali procenat u ukupnom prometu nepokretnostima, treba primetiti da vikendice trenutno čine 1% svih prometa nekretninama na teritoriji Republike Srbije.

Povezani članci

Pored ranije pomenutih promena u prometu poslovnog prostora u prestonici u pretposlednjem tromesečju ove godine, opadanje vrednosti ove vrste nepokretnosti u odnosu na isti period 2019. godine zabeležen je u Nišu (-48%), ali takođe i u Novom Sadu (-11.39%).

Većina prometa završava se razmenom gotovine

Jedan od podataka koji Srbiju godinama karakteriše jeste promet nekretnina plaćenih gotovinom, a ovaj trend jeste posle turbulencija na tržištu izazvanih koronavirusom dodatno izražen.

Tačnije, u trećem kvartalu 2020. godine čak 87% prometa realizovano gotovinom, dok je u 13% slučajeva kupovina obavljena iz kreditnih sredstava.

Najveći udeo prometa u kešu ostvaren je prilikom kupoprodaje zemljišta – 99% ovih transakcija obavljeno je u gotovom novcu, dok se iz kreditnih sredstava najviše finansirala kupovina posebnih delova objekata – 28% tih razmena finansirano je kreditima.

Podaci o stanovima bacaju nešto drugačije svetlo na statistiku o prometu gotovinom i sredstvima iz kredita, tako da je npr. u Beogradu taj odnos 65% prema 35% u korist gotovinskih plaćanja u odnosu na kreditna, u Novom Sadu 64% prema 36%, dok je u Nišu 57% prema 43%.

Jedna od karakteristika 2021. godine mogle bi da budu upravo turbulencije u delu kreditnih i gotovinskih transakcija, budući da najnovije mere Narodne banke Srbije i dalje zavise od finansijskih sposobnosti komercijalnih banaka, potražilaca kredita i samog tržišta.

Kriza u vezi s koronavirusom pokazala je da su prvi udar iste pretrpeli zaposleni i preduzetnici s nižim primanjima i to u industrijama najviše pogođenim smanjenjem prihoda, ali gotovo je izvesno da će 2021. godina detaljnije pokazati realne posledice višemesečnog života paralisanog od normalnih ekonomskih aktivnosti i privrednog razvoja.

_____________________________

Informacije na sajtu FinMedia.rs sadrže podatke koji se odnose na buduća dešavanja na finansijskim tržištima, uključujući rizike i nepredvidivosti koje ih prate. Tržišta i finansijski instrumenti predstavljeni na ovoj stranici služe samo u informativne svrhe i ne treba ih tretirati ni u kom slučaju kao savet ili predlog za prodaju ili kupovinu istih. Trebalo bi da uradite svoje vlastito istraživanje pre razmišljanja o konkretnoj investicionoj odluci. FinMedia.rs ne garantuje da su navedeni podaci predstavljeni bez grešaka ili pogrešnih podataka iz dostupnih izvora i materijala, kao ni to da su predstavljeni podaci preneseni u trenucima kada se promene na tržištu događaju. Investicije na finansijskim tržištima i međunarodnom tržištu valuta (Foreks) podrazumevaju veliki rizik, uključujući mogućnost za gubitak celog ili delimičnog uloženog kapitala, kao i određenu dozu izlaganja stresu. Svi rizici, gubici i troškovi u vezi sa investicijama, uključujući i i gubitak cele glavnice, u potpunosti su na Vama i Vaša su odgovornost.