Beograd – U Srbiji je u prvoj polovini 2019. godine sklopljeno je 47,000 kupoprodajnih ugovora koje je obradio Republički geodetski zavod, a njihova novčana vrednost iznosi 1.8 milijardi evra. Iako njihova ukupna vrednost beleži skok od 12% u odnosu na isti period prošle godine kada je ta suma bila 1.6 milijardi evra, količina prodatih nekretnina je pala za 2.08%, budući da je prošle godine na srpskom tržištu izvršeno 48,000 transakcija između kupaca i prodavaca.

Kada se dalje analiziraju podaci, može se doći do zanimljivih zaključaka u vezi sa našim tržištem nepokretnosti. Tako, na primer, više od polovine pomenutog novca uloženo je u nekretnine u Beogradu, tačnije 995 miliona evra i to predstavlja primetan rast u odnosu na 830 miliona evra u prvoj polovini 2018.

Na drugom i trećem mestu su Novi Sad i Niš sa 194 i 46 miliona evra prometa na tržištu nekretnina u prvih šest meseci ove godine.

Najtraženiji na srpskom tržištu bili su stanovi (47% prometa), sledi poljoprivredno zemljište (20%) i kuće (13%).

Beograd – tržište za sebe

Promet nekretnina u prestonici predstavlja zaista priču za sebe kada se pogledaju najvažniji parametri. Najskuplji kvadrat u Srbiji u prvoj polovini 2019. godine plaćen je u „Beogradu na vodi” i njegova cena bila je 7,918 evra, a najskuplje plaćen stambeni objekat za koji je kupac izdvojio 870,000 evra bio je površine 343 metara kvadratnih i nalazi se na Novom Beogradu.

Kada govorimo o kućama u prestonici, najskuplja prodata bila je na Topčiderskom brdu i njena cena je 2,988,000 evra. Nešto nižu cenu od 2,680,000 evra dostigao je poslovni prostor od 1,600 metara kvadratnih u blizini zgrade Narodne skupštine.

Starogranja beleži stabilan rast

Kada pogledamo tabelu lokacija u Beogradu i rasta cena, može se reći da je primetan opšti rast cena starogradnje u prestonici, a posebno na atraktivnim lokacijama u centru grada.

Treba napomenuti da se pod pojmom „starogradnja” podrazumevaju sve nepokretnosti koje nisu prometovane direktno od investitora, tačnije da je to najmanje druga trgovina određene nekretnine posle izgradnje.

Tabela iznad pokazuje sa trendovima pokazuje rast cene stanova starogradnje po lokacijama u prestonici, potvrđujući trend opšteg rasta cene nekretnina.

Zanimljivo je takođe to da je od prve polovine 2017. godine do prve polovine 2019. godine samo jedna lokacija, Čukarica, zabeležila pad cena nepokretnosti i to kada se porede H1 2017. i H1 2018. godine. Voždovac je jedini na području Beograda čije su cene u pomenuta dva perioda mirovale i zadržale isti nivo, dok su sve ostale lokacije rasle.

Povezani članci

Dodatno privlači pažnju i to da je najveći skok vrednosti u prvoj polovini 2019. godine u odnosu na isti period prošle godine ostvarila tzv. „nova strana Beograda”, tačnije Zemun sa 18.55% i Novi Beograd sa 16.91%, a najmanji Palilula i Voždovac sa 8.21% i 10.55%.

Novogradnja – centar i Novi Beograd drastično skuplji

Delimično drugačiji trend dobija se kada se analiziraju podaci nove gradnje. Ono što sigurno potvrđuju podaci novogradnje jeste to da smo svedoci znatnog rasta cene nekretnina u prestonici, potvrđujući opšti trend kada se upare podaci sa starogradnjom.

Ipak, određene razlike postoje i jedna od najvažnijih jeste to da su npr. između prve polovine 2017. godine i prvih šest meseci 2018. godine cene nepokretnosti na više lokacija pale.

Tako su nekretnine na Starom gradu, Vračaru, Paliluli i u Zemunu izgubile na vrednosti u tom periodu.

Ipak, period januar-jun 2019. godine doveo je svuda do korekcije cena stanova, a u tome su prednjačili Stari grad sa skokom od 22.28% i Novi Beograd sa rastom od 21.15% u odnosu na isti period 2018.

Zatim slede Vračar i Palilula sa 14.05% i 13.12%, a peti po povećanju vrednosti stambenih objekata bio je Zemun sa 11.57%.

Čukarica je na začelju sa skokom nekretnina od „samo” 0.75%.

Kancelarijskih prostora i dalje nedovoljno

U srpskoj prestonici na raspolaganju je oko 284,000 metara kvadratnih maloprodajnog prostora, što je 168 kvadratnih metara po glavi stanovnika u Beogradu, pokazuju podaci CBRE-a.

Prema zvaničnim izveštajima, trenutno se gradi dodatnih 150,000 kvadradnih metara, a prinosi na uloženi novac u komercijalne nepokretnosti su oko 8% godišnje.

Takav prinos zainteresovao je veći broj investitora, budući da su prinosi stambenih nekretnina 3-4% godišnje.

Kako se može zaključiti iz izveštaja CBRE-a, Beograd i dalje ima najveći prinos od maloprodajnog i kancelarijskog prostora u poređenju sa ostalim glavnim gradovima u srednje i istočne Evrope.

Naravno, važna okolnost u ovoj analizi koju treba uzeti u obzir jesu stope nezaposlenosti žitelja pomenutih glavnih gradova, prosečne plate, kupovnu moć, trendove razvoja i ukupnu makroekonomsku stabilnost regiona, povodom čega treba uraditi posebno istraživanje prilikom određene investicione odluke.

_____________________________

Informacije na sajtu FinMedia.rs sadrže podatke koji se odnose na buduća dešavanja na finansijskim tržištima, uključujući rizike i nepredvidivosti koje ih prate. Tržišta i finansijski instrumenti predstavljeni na ovoj stranici služe samo u informativne svrhe i ne treba ih tretirati ni u kom slučaju kao savet ili predlog za prodaju ili kupovinu istih. Trebalo bi da uradite svoje vlastito istraživanje pre razmišljanja o konkretnoj investicionoj odluci. FinMedia.rs ne garantuje da su navedeni podaci predstavljeni bez grešaka ili pogrešnih podataka iz dostupnih izvora i materijala, kao ni to da su predstavljeni podaci preneseni u trenucima kada se promene na tržištu događaju. Investicije na finansijskim tržištima i međunarodnom tržištu valuta (Foreks) podrazumevaju veliki rizik, uključujući mogućnost za gubitak celog ili delimično uloženog kapitala, kao i određenu dozu izlaganja stresu. Svi rizici, gubici i troškovi u vezi sa investicijama, uključujući i i gubitak cele glavnice, u potpunosti su na Vama i Vaša su odgovornost.